Како за педагогију као науку, тако је и за педагога дете центар интересовања. Своје снаге, знања и вештине педагог улаже у васпитно-образовни рад са децом, градећи топлу, безбедну и стимулативну средину у којој ће дете моћи да развија своје потенцијале. Имајући у виду сазнање да је свако дете космос за себе и да се исти васпитни поступци не могу једнако успешно примењивати на различиту децу, педагог перманентно усавршава и развија своје професионалне компетенције, трага и упознаје се са новим теоријским и практичним знањима, вештинама, научним достигнућима.
Поред своје базичне науке и струке, педагог мора да прати и достигнућа других наука које су релевантне за дечји развој, пре свега психологије, педијатрије, дефектологије и др. Уважавајући родитеље и старатеље, саму породицу детета као јако важне чиниоце социјализације детета, педагог мора усавршавати и своје комуникацијске способности и способности слушања, управо из разлога јачања сарадње и унапређења односа на релацији родитељи – педагог, родитељи-васпитачи, родитељи-вртић. Како је развој детета комплексан, сложен феномен и процес, педагог мора бити спреман да у сваком тренутку даје свој максимум, посвећује пуну пажњу сваком изазову са којим се сусреће у васпитно-образовном раду, и у свом раду уопште. Посао педагога је тежак, одговоран, непредвидив посао, али пружа могућност додира са чистотом дечје душе.
Педагози не старе, остају вечно млади, насмејани,
не умиру јер живе кроз генерације деце које су васпитавали.
Педагог ПУ „Дечја радост“
Ана Јовић