ПРОГРАМ АДАПТАЦИЈЕ
Адаптација је прилагођавање на промену. Полазак у јаслице и вртић од детета захтева прилагођавање на одвајање од породице и прихватање нове средине јаслица и вртића. Зато је период адаптације на јаслице и вртић развојно значајан и сложен период за дете, који сам по себи није ни позитиван ни негативан, већ зависи од начина на који бива разрешен. Може бити подстицај или кочница за развој.
Да би адаптација протекла успешно, потребна је припрема родитеља да буду подршка свом детету. Припреме за оно што их очекује, показало се драгоценим. Сигуран и смирен родитељ позитивно утиче на дете и помаже му да брже, лакше и безболније савлада развојну кризу. Родитељ у почетку осећа страх, стрепњу, несигурност, бригу. Преиспитује своју одлуку. Бори се са разноразним социјалним и егзистенцијалним проблемима, као и недовољном информисаношћу о адаптацији. Покушава да се снађе у новој ситуацији и сагледа своју улогу у њој.
Дете раног узраста не разуме новонасталу ситуацију и нема могућности да утиче на њу. Због недовољног искуства и скромних капацитета у вербалној комуникацији, прибегава емоционалним и физиолошким начинима реаговања. Реакција на промену је најчешће плач, али може бити и узнемиреност, поремећај сна, апетита и навика, повлачење у себе или агресивност. Дете осећа несигурност због страха да ће бити остављено. На квалитет, интензитет и трајање адаптације утиче наслеђе, физичко и здравствено стање детета, узраст, зрелост и претходна искуства. Од срединских фактора битан је степен сличности навика и начина живота у породици и Установи, стил породичног васпитања, тип афективне везаности детета и родитеља и став породице према одвајању.
Родитељ своје дете треба да повери непознатом професионалцу. Добар део дана ће бити одвојен од свог детета. Важно му је да дете буде на сигурном, добро збринуто, са особом у коју и родитељ и дете имају поверења.
Медицинска сестра и васпитач стрепе од септембра месеца, када су посебно оптерећени упорним плачем деце и другим проблемима адаптације. Осећају појачану одговорност и бригу. Плаше се како ће све протећи и хоће ли успешно одговорити свим захтевима адаптације.
Циљеви адаптације
- допринети праћењу и подстицању развоја детета у складу са његовим индивидуалним особеностима и потребама.
- унапредити родитељске компетенције у области адаптације, посебно у схватању значаја његове улоге у том процесу и прихватања активног учешћа у живот установе током тог периода.
- успоставити сарадњу породице и предшколске установе;
- олакшати учесницима период адаптације;а) Циљеви адаптације
Ефекти примене програма адаптације:
Унапређују се компетенције родитеља, обогаћује се и оплемењује игра и комуникација са родитељима. Остварује се бржа и лакша емоционална стабилност деце. Родитељи су оснажени и активно учествују у процесу адаптације, брже развијају поверење у Установу, а деци са више самопоуздања пружају подршку.
Евалуација током програма адаптације:
Протокол за праћење адаптације подразумева попуњавање упитника од стране родитеља о току адаптације детета, а после месец дана боравка детета у установи. Кроз индивидуалне разговоре васпитач упознаје родитеља са током адаптације и евентуалним изазовима у току адаптације.
ПРОГРАМ ИНКЛУЗИВНОГ ОБРАЗОВАЊА
Програм инклузивног образовања у Установи има за циљ да, укључи сву децу којој је потребана додатна васпито-образовна помоћ, обезбеди једнако право на васпитање и образовање. Заснива се на савременом концепту образовања, који уважава дете као активно, интерактивно и креативно биће. То подразумева подршку дечјој иницијативи, спонтаности и истаживачком приступу детета, као и схватању игре као облика учења. Од 2010. године инклузивни програм је у нашој земљи и законски регулисан.ÂÂ Укључивање деце са сметњама у развоју и инвалидитетом, деце из социјално нестимулативних средина, деце са проблемима у понашању у редовне васпитне групе вртића на основу инклузивног концепта подразумева стварање услова да деца са и без сметњи у развоју похађају програм уз постојање одговарајуће подршке на свим нивоима.
Начин реализације:ÂÂ У једној васпитној групи може бити највише двоје деце са сметњама у развоју. За укључивање детета у васпитну групу неопходна је припремљеност детета и његових родитеља, припремљеност васпитача, али и остале деце у групи и њихових родитеља.ÂÂ За децу са сметњама у развоју израђује се индивидуални образовни план (ИОП-1) који се реализује кроз игру тако да се често у те активности укључују друга деца. Подршка се базира на потенцијалима, јаким странама детета и пружањем подршке корак по корак, како би дете доживело успех, што на њега делује мотивационо.
Инклузивни програм подразумева подстицање развоја, унапређивање способности, развој самопоштовања и толеранције код све деце у групи.
Тимови за реализацију инклузивног програма:ÂÂ
- Стручни тим за реализацију инклузивног програма чине: стручни сарадници, васпитачи, медицинске сестре-васпитачи и представник родитеља.
- Тимове за пружање додатне подршке детету чине: васпитач детета са сметњама у развоју, родитељ детета и стручни сарадник.
Евалуација: Сваки Тим за пружање додатне подршке детету пише индивидуални образовни план за дете са сметњама у развоју, прати и евидентира његов напредак и предлаже даљу подршку. За одређивање статуса детета и његовог напретка користи се различити инструменти.
ПРОГРАМ ЗАШТИТЕ ОД ДИСКРИМИНАЦИЈЕ, НАСИЉА, ЗЛОСТАВЉАЊА И ЗАНЕМАРИВАЊА
Овим програмом се одређује поступак у ситуацијама сумње или дешавања дискриминације, насиља, злостављања или занемаривања и пружа оквир за превентивне активности ради унапређења стандарда за заштиту деце и одраслих. Програмом за заштиту деце од дискриминације, злостављања и занемаривања у Предшколској установи „Дечја радост“ Свилајнац прецизира се улога и одговорност свих субјеката у укључених у живот и рад Установе.
Програм заштите деце од насиља има као општи циљ унапређивање квалитета живота деце у предшколској установи применом мера превенције, ради стварања безбедне средине и мера интервенције у ситуацијама када се јавља насиље, злостављање и занемаривање деце.
Тим за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања: Директор образује Тим и стални састав Тима чине: директор, стручни сарадник–педагог и секретар установе, васпитачи, медицинске сестре-васпитачи и сестра на превентивно здравственој заштити, а повремено се могу укључивати чланови за конкретне случајеве, из реда васпитача установе, из реда родитеља, јединице локалне самоуправе, односно стручњака за поједина питања.
У свакодневни живот и рад Установе уграђују се следеће превентивне активности у зависности од нивоа на коме се насиље дешава:
- Ниво васпитне групе
- Ниво објекта/предшколске установе
- Ниво Установе
ПРОГРАМ ПРЕВЕНЦИЈЕ И ИНТЕРВЕНЦИЈЕ ГОВОРНИХ ТЕШКОЋА
Комуникативна функција језика и говора све више губи водећу улогу у комуникацији. Потиснута је другим облицима, који су симплификовани, брзи, лако се усвајају и свима су доступни. Савремено доба брзог технолошког развоја наглашава потребу за свесним и планским подстицањем развоја говора, због мањка спонтаног излагања деце живој речи, непосредној комуникацији и интеракцији, које су на раном узрасту неопходне за говорно – језички развој.
Да би успех био већи, потребно је осмислити поуздану стратегију стимулације говорно-језичког развоја деце у предшколској установи и породици.
На раном узрасту ова стратегија подразумева превентивне активности са дететом, родитељем и васпитачем. Родитељ се оснажује у улози подршке детету у развоју комуникативне функције говора, а васпитач у одређивању приоритета ВО рада у области развоја говора. Програм превенције говорних тешкоћа на нивоу Установе има улогу пружања подршке васпитачима у реализацији програмских садржаја у области развоја говора, родитељима у остваривању подстицања развоја говора код куће, као и разних интервенција у виду говорно-логопедске стимулације у терапијским условима. На основу организације васпитно-образовног рада у Установи и времена боравка деце, активности и садржаји ране превенције и интервенције говорних потешкоћа су организоване. Од облика рада са децом заступљени су: индивидуални рад, рад у пару и рад у малим групама.
ЕКОЛОШКИ ПРОГРАМ У оквиру васпитно - образовног рада, значајно место заузима планско и систематско еколошко образовање деце. Према међународним документима општи циљ очувања животне средине, је да сваки становник Земље, ма где био и како живео, схвати сопствену зависност и одговорност у односу на животну средину и општа добра, као и да се труди да их личним ангажовањем заштити и очува за будуће генерације. Садржаји програма има задатак да развија самопоштовање - дете са развијеним самопоштовањем, са позитивним и реалистичким схватањем себе, способно је да разликује шта је то позитивно и јединствено код других људи и на тај начин има позитиван однос према свету око себе. Развој комуникације - способност за разноврсну комуникацију је неопходна за разумевање и међусобно споразумевање у циљу ширења еколошке свести. Развија навика о правилном и културном односу према објектима природе, активно укључивање деце у решавање практичних проблема на заштити и унапређивање животне средине. Овим програмом развијамо „ естетско мишљења“ – дете постаје свесно повезаности и међусобне зависности, као и одговорности сваког појединца у циљу неговања еколошких вредности. |
ШКОЛИЦА ЕНГЛЕСКОГ ЈЕЗИКА
Програм је намењен деци узраста од три до седам година. Циљеви програма је развијање интересовања за учење енглеског језика, развијање осетљивости за други фонолошки систем и утицање на целовити развој детета.